Bašta je bila pod vodom, kako spasiti povrće?

Radovi u baštama koje NISU zahvaćene poplavama.

Podsećam da biljke podnose stagnaciju suvišnih voda samo 12 do 36 sati.

Što možete učiniti da se umanji šteta?

Najpre, čim uslovi to dozvole, na svim parcelama prokopati kanale i omogućiti oticanje suvišne vode sa parcele, ako postoji nagib, usmeravati vodu nizbrdo. Nikako ne gaziti po bašti i ne koristiti mašine jer je zemljište narušene strukture i prezasićeno vodom.

Kada voda otekne, pristupite čišćenju bašte od granja, blata…Gaziti samo po stazama. Ukoliko je bašta pod slamom, proverite da li je potrebno negde ukloniti slamu kako bi voda brže isparava. Iako će slika biti strašna, ukoliko biljke nisu dugo bile pod vodom one će se oporaviti. Ukoliko to nije slučaj, morate da krenete iz početka. Štagod treba da uradite, sačekati da se leje ocede. Na edukacijama često ističem značaj pravilne uzrade leja, one koje su napravljene kako treba, brzo će se ocediti.

poplava u basti

Nakon oticanja vode, kada se zemljište dovoljno prosuši, OBAVEZNO oprezno rastresti zemljište koje je dobre strukture i bogato humusom, a biljke u zemljištu koje je sabijeno i glinovito dublje motikom okopati, vodeći računa da se ne povredi korenje. Ukoliko je slama po lejama, ili pažljivo prorahliti zemljište ili skinuti malč i okopati biljke, a zatim pažljivo vratiti malč. Pogledati i tekst Presejavanje bašte.

Svakodnevno posmatrati biljke i voditi računa o pojavi bolesti i štetočina. Izuzetno je važno preventivno tretirati biljke protiv gljivičnih obolenja, vodeći računa o vremenskim prilikama Vidi Pojava plamenjače…

Autor: Organska bašta – Snežana Ognjenović.