Stanovnici bašte – puževi

Puževi su danas česti stanovnici naših bašti. Poremećaj prirodne ravnoteže izazvan krčenjem zabrana i isušivanjem bara doveo je do smanjenja njihovih prirodnih neprijatelja kao što su žabe, gušteri, slepići i ježevi.

Kao preventivu protiv puževa možemo napraviti barijeru kopanjem rova (10 cm širine i toliko dubine) oko leja sa povrćem koji treba po dnu posuti nekim od materijala: drvenim pepelom, morskom soli, osušenim i zdrobljenim Ijuskama od jaja ili piljevinom. Ovo se sve može i izmešati i posipati oko bašte i između redova povrća.

U rano proleće, puževi su izgladneli i pre nego što biljke izrastu možemo postaviti stare daske kao mesto ispod koga ćemo ih skupljati. Kao mamac možemo ispod dasaka ili glinenih saksija staviti vlažne mekinje koje će ih privući. Ujutro ćemo ih skupiti i popariti vrelom vodom. Tom tečnošću koja odbija puževe treba, kada se ohladi, prskati mlade biljke krastavaca, suncokreta, tikvica, salate i kadifice. Uginule puževe možemo kompostirati.

Ponekad je to dovoljno tako da se puževi ne rašire i plodovi mogu dozreti bez prskanja i drugih intervencija.

Mamci za puževe

  1. Ostavljati plastične čaše napunjene pivom, ukopane u zemlju. Miris hmelja i slada privući će puževe u klopke.
  2. Omiljeni mamac na koji puževi rado dolaze može se napraviti tako što se u jednu šolju vode razmuti 1/4 kasičice kvasca i jedna kašičica šećera.

puzevi i pivo

  1. Takođe 1 kašičicu meda, 1/2 kašičice slada, 1/2 šolje brašna i 1/2 kašičice kvasca razmutiti u 1/2 šolje vode.

Više o ovoj temi u knjizi  Organska bašta 2 – Baštovanstvo pod okriljem prirode

Autor: Organska bašta – Snežana Ognjenović.