Gajenje čičoke

Do pre dvadesetak godina ova lepa samonikla biljka posmatrana je kao uporni korov, doduše sa lepim žutim cvetnim glavicama koje oblikom i bojom podsećaju na cvetove suncokreta. Ova zeljasta biljka širokih listova i razgranatog stabla zaista i jeste bliska rođaka poznate ratarske kulture, jer je trajnica iz roda suncokreta. Samo ime, Helianthus tuberosus, govori o tome kako su je ljudi doživeli i nazvali. U prevodu, helio znači sunce, a tuberosus gomoljast, a još je u svetu zovu Jerusalimska artičoka, divlji suncokret, sunčev koren, gomoljasti suncokret i topinambur. Ova biljka je u Evropu preneta iz Severne Amerike.

Pa ipak, bez obzira što ulepšava svojim cvetovima kraj leta i jesen, gaji se, slično kao i krompir, zbog gomoljastog korena. Krtole su bogate voćnim šećerom, naročito inulinom i mineralnim materijama. Koren se može jesti sirov kao salata ili kuvan kao povrće. Dijabetičari ga mogu koristiti u ishrani pa je iz tog razloga dosta tražen.

682

U prirodi, ova se biljka može pronaći na plodnom zemljištu, pored reka i potoka. Ukoliko želite da ogradite organsku baštu, pokazala se kao dobro rešenje za to. Svojim gusto raspoređenim listovima stvara barijeru, a žutim cvetovima privlači veliki broj korisnih insekata. Cveta od kraja leta do novembra.

Jednostavno se gaji kao jednogodišnje i višegodišnje povrće. Sadi se u kasnu jesen ili u proleće, od polovine marta, na razmaku 30-40 cm. Krtole se vade u novembru i decembru, a mogu ostati u bašti i u toku zime se vaditi po potrebi. Prilikom vađenja gomolja povaditi celu biljku sa svim krtolama, jer će u protivnom, naredne godine, ova biljka zauzeti dobar deo bašte. Izvađene krtole se mogu uspešno čuvati nekoliko meseci.

images (3)

 Autor: Organska bašta – Snežana Ognjenović