Tajanstvena biljka sa Orijenta

Preuzeto iz knjige „Ređe gajene vrste povrća“

Poreklo i izgled biljke

Bamija je jednogodišnja biljka koja se gaji radi mladih, sočnih plodova, prijatnog, specifičnog ukusa. Ova egzotična biljka sa Orijenta sve je popularnija kod nas, a na Bliskom istoku zastupljena je koliko i sve ostale mahunarke. U naše krajeve je stigla s Arapskog poluostrva. Gaji se u Makedoniji, na Kosovu, u jednom delu Bosne, ali i u ostalim delovima Evrope i u Americi.

Gajenje

Bamija je zeljasta biljka koja dostiže visinu od 60 do 200 cm. S vremenom stabljika odrveni. Razvija dubok koren koji se većim delom širi u površinskom sloju zemljišta. Spada u toploljubive poljoprivredne kulture, a da bi se uspešno gajila, setvu bi trebalo obaviti tek kada se zemljište dovoljno ugreje i kada se temperatura vazduha ustali na otprilike 20 °C. Treba napomenuti da je u pitanju veoma razgranata biljka, s oštrim dlačicama.

Bamija se proizvodi direktnom setvom semena. Može se sejati u redove, trake, ili u kućice. Seje se polovinom maja, na međuredni razmak 60-80 cm, a razmak biljaka u redu je 25-35 cm. Dubina setve je 2–3 cm. Ukoliko se prave kućice, trebalo bi malo povećati razmak između gnezda. Može se posejati gušće, pa je kasnije tokom okopavanja proređivati. Baštovani najčešće sami proizvode seme, a klijavost ove povrtarske vrste je dosta mala, 50–60%.

Bamija cveta šest do osam nedelja posle setve, i to samo jedan dan. Prelepi cvetovi, beli ili žuti s tamnocrvenom ili ljubičastom pegicom, ujutro se otvaraju, a poslepodne venu. Tokom jednog dana boja im se menja od žute do crvene.

Berba počinje nekoliko dana nakon cvetanja (od tri do šest dana). Plodovi treba da dostignu 35 cm dužine, a berba se obavlja ručno, svakodnevno ili svakog drugog dana,  ponekad i dva puta dnevno. Bere su ujutro tako što se plod zaokrene i otkine. Ukoliko plodovi prerastu, ne budu ukusni za jelo. Plodovi ne podnose duži transport i čuvanje te se moraju što pre iskoristiti u ishrani.

Bamija se može uspešno proizvoditi i u plastenicima.

Uobičajeno je da se suši, a boja osušenih plodova bude maslinastozelena. Sušenje se obavlja tako što se plodovi nanižu i drže u hladovini, na promajnom mestu, a mogu se sušiti i u sušarama. Prinos: 0,6–0,8 kg/m².

Upotreba

Bamija sadrži vitamine A i C, te one B grupe, gvožđe i kalcijum, ugljene hidrate itd. Plodovi na pijace ređe dolaze u svežem stanju (u toku kraćeg vremenskog perioda), a najčešće suvi.

Sveži plodovi se pripremaju kao varivo, a osušene treba potopiti i ostaviti preko noći da nabubre i omekšaju. Konzervisane mahune se prodaju u paradajz-sosu, a koriste se i za pripremu turšije. Seme bamije služi i kao surogat za kafu. Ostali delovi biljke koriste se u narodnoj medicini.

Autor: Organska bašta Snežana Ognjenović.